U Srbiji na usvajanje čeka 280 mališana, dok istovremeno 800 parova želi da na ovaj način zasnuje porodicu, piše RTS.
Iako je evidentno da postoji dovoljno usvojitelja za svu decu bez roditelja, tokom 2021. godine je samo trinaestoro njih našlo novi dom. Zašto je usvajanje dece praćeno komplikovanim procedurama i koje uslove moraju da ispune budući roditelji i deca?
Ivana Ivić je majka troje dece – jednog biološkog, jednog deteta koje je u hraniteljstvu i usvojenog deteta. Navodi da je duži period čekala na usvajanje, ali se sve, kako kaže, na kraju, uspešno završilo.
“Sud mora da donese odluku da se roditelji liše roditeljskog prava i onda dete ide na listu čekanja. Ja sam malo duže čekala da se mama liši roditeljskog prava, onda da se pronađe otac i da se drugi članovi porodice odreknu prava. Malo smo sve to duže čekali, ali smo sve uspešno završili i srećni smo zbog toga”, objašnjava Ivićeva.
Smilja Igić, psiholog Gradskog centra za socijalni rad, kaže da svakodnevno radi sa budućim usvojiteljima. Prema njenim rečima, proces usvajanja nije prekomplikovan.
“Ja ne bih rekla da je to ni predugo ni prekomplikovano, jer ako uzmete u obzir da je to celoživotna odluka da se usvoji dete, nekoliko meseci procene i obuke nije predugo. Sakupiti dokumentaciju o zdravstvenom stanju, o tome da potencijalni roditelj nije osuđivan, nije lišen roditeljskog prava – to je nešto što je zaista neophodno”, objašnjava Igićeva.
Ukazuje i da treba obaviti procenu da li je usvojitelj podoban da prihvati dete u potpunosti – i pozitivna i negativna raspoloženja deteta.
Opširnije pročitajte ovde.