Jedno vreme hvatao sam radio-stanice sa stranim programom i „skidao“ muziku, a onda su već u to vreme pojedini momci iz Subotice odlazili na rad u inostranstvo. Kada su dolazili, recimo, iz Engleske, donosili su nam najnovije ploče. Tada sam ih zvao da učestvuju u programu kao „gosti-urednici“, da bi puštali tu najsavremeniju muziku!
Poznati subotički publicista, kolumnista, novinar i prvi muzički urednik Radio Subotice, Tomislav Vojnić Kira (1937), koji je preminuo sinoć, ovako je kolegi Miodragu Radojčinu govorio tokom okupljanja, upriličenog pre skoro dve godine, povodom pola veka od osnivanja Radio Subotice:
„Dva-tri meseca pripremali smo se i vežbali za taj prvi dan, za taj početak, a kada je stigao ipak su nam klecala kolena od treme. U toj prvoj postavi direktor je bio Vitomir Ružić, profesor srpskohrvatskog jezika, a glavni urednici Lazar Merković, novinar, književnik i publicista i Jožef Nađ, novinar i publicista, a šef tehnike inženjer Ladislav Francišković, do tada direktor MESŠC-a.
Mene je zapalo, pošto sam nekada, dok sam studirao, honorarno radio u muzičkoj redakciji Radio Beograda i pomalo se bavio muzikom, da budem muzički urednik. Trebalo je zadovoljiti sve ukuse i trendove a nismo imali nijednu gramofonsku ploču!
Snašao sam se tako što sam od Radio Novog Sada tražio da mi nasnime muziku na par studijskih traka, pa smo sa tim počeli“, seća se Kira.
Usledio je poziv sugrađanima da pomognu radio-stanicu ukoliko imaju gramofonske ploče koje bi želeli da poklone i počele su da stižu u velikim količinama, ali uglavnom neupotrebljive – ili su bile izgrebane i šuštale ili često još one stare, predratne, na 78 obrtaja! Tada su postignuti dogovori sa „Jugotonom“ i PGP-om, a zatim i „Diskosom“ da ploče koje izbace na tržište šalju Radio Subotici, ali do velikih, aktuelnih hitova na stranim izdanjima teško se dolazilo.
„Jedno vreme hvatao sam radio-stanice sa stranim programom i „skidao“ muziku, a onda su već u to vreme pojedini momci iz Subotice odlazili na rad u inostranstvo. Kada su dolazili, recimo, iz Engleske, donosili su nam najnovije ploče. Tada sam ih zvao da učestvuju u programu kao „gosti-urednici“, da bi puštali tu najsavremeniju muziku!
Emitovali smo i muziku tada već poznatih mađarskih grupa, kao što je bila ‘Omega‘ – muziku koja u to vreme još nije bila poželjna niti se puštala mnogo u susednoj Mađarskoj, pa smo zbog toga i tamo bili veoma slušani, dokle god su dopirali talasi Radio Subotice“, kaže Kira.
Ono što za današnje prilike zvuči neverovatno jeste da je muzički urednik da bi nabavio igle za studijske gramofone, koje su se, naravno, trošile velikom brzinom, morao da putuje u Beč da bi ih kupio, jer se kod nas nisu mogle nabaviti! Radio je velikom brzinom osvajao slušaoce pojedinim emisijama kao što je bio „Bazar hitova“, koji je Kira osmislio, a zatim nedeljnim skečom „Martin i Tona“, u izvođenju Katarine Bačlije i Geze Kopunovića, koji je dostigao neslućenu popularnost početkom 70-ih godina. Snimalo se studijskom tehnikom koja je bila više nego skromna.
„Tehnika Radio Subotice bila je jedva bolja od obične ‘šklopocije‘, ali ni ta okolnost nije mogla da spreči ono što se sprečiti više nije moglo, naime, to da danas bez našeg Radija više, jednostavno, ne bismo bili Subotičani“, zabeležio je o Radio Subotici Tomislav Vojnić u knjizi „Subot(nja) (pti)ca“.
Prvi spikeri Radio Subotice koji su se oglasili na njenim talasima pre 50 godina bili su Marija Šimoković, tada student a danas poznata pesnikinja, i Milovan Miković, novinar „Dnevnika“ u to vreme, potom „Subotičkih novina“, urednik časopisa „Rukovet“ i publicista. Prvih dana u “spikerisanju“ su pomagali kao spoljni saradnici Stevanka Češljarov, kasnije spiker Televizije Beograd, Mladen Konjović i Miroljub S. Vučinić, a na mađarskom Ema Horvat, profesor. Kada je trebalo da se komponuje i snimi signal Radio Subotice, Kira se obratio svom dobrom poznaniku, inače Subotičaninu, kompozitoru Aleksandru Aci Koraću, u to vreme najpopularnijem stvaraocu na polju zabavne muzike, čije su kompozicije redovno pobeđivale ma muzičkim festivalima. Korać se prihvatio da, uz obećani honorar, to uradi.
„Aca je napravio signal upotrebivši početnu melodiju starogradske pesme ‘Sinoć kad je pao mrak‘. Bilo je još nekoliko varijanti, ja sam bio za jednu življu i savremeniju, ali onima koji su odlučivali svidela se upravo ta prva, tako da je to postao i ostao znak raspoznavanja za Radio Suboticu. Aleksandar Korać, uzgred rečeno, nikada nije dobio obećani honorar, ali se nije ljutio – rekao je samo da je i on Subotičanin i da je to uradio za svoj grad“, kaže Kira. Tomislav Vojnić bio je glavni i odgovorni urednik redakcije na srpskohrvatskom jeziku Radio Subotice između 1971. i 1973. godine, nakon toga odlazi nekoliko godina u inostranstvo, zatim se vraća i posvećuje novinarstvu, postaje i direktor „Subotičkih novina“, što je već druga priča, ali početaka Radio Subotice uvek se rado seća, vremena koje je bilo jednako teško i lepo.
Nove subotičke novine, 7. decembar 2018.