O Apoteci Subotica, kao uostalom o svim ostalim apotekama u Srbiji, govori se okoštalim jezikom politike svršenog čina, knjigovodstveno, kao o balastu zajednice iz epohe političkog kamenog doba. Niko nam nije ponudio stavove onoga što se danas u javnom diskursu naziva strukom, niti nam je predočio nacionalnu, još manje gradsku strategiju snabdevanja lekovima
Branko M. Žujović
Ono što za sada znamo o Apoteci Subotica, jeste da je ta zdravstvena ustanova ozbiljno finansijski zaglibila. Saopšteno je da je bila dužna najpre dvesta, a potom sto šezdeset miliona dinara. O istoriji i tempu gomilanja tog duga za sada se nerado govori.
Na sastanku Upravnog odbora Apoteke Subotica, održanom 15. oktobra, navedeno je da je Apoteka u prethodnom periodu imala problem u poslovanju i da je dalji rast gubitka izvestan zbog položaja u koji su dovedene državne apoteke.
Preovlađujući politički pogled na svet je neuomoljiv i zaista nalaže da targetiranoj ustanovi, koja iz bilo kog razloga nije pronašla svoje mesto na “tržištu”, praktično nema spasa. Skupština grada je upravo pod izgovorom nagomilanog duga krajem februara odlučila da pribegne modelu javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije.
Od tog nauma se odustalo nakon izbora i procene da je situacija ne samo bezizlazna, već i hitna. Od svih javnih apoteka, ostaće nam, izgleda, samo ona ispod Gradske kuće. Ostale će ekspresno biti izdate u zakup.
Subotica tu nije nikakav izuzetak od vladajućeg pravila. Većina gradova se odavno oprostila od svojih apoteka.
Šabac, Sombor, Gornji Milanovac, Kikinda i drugi gradovi svoje apoteke su odavno izdali u zakup. Novosadskim apotekama od lane upravlja nemački “Benu”, po modelu javno-privatnog partnerstva, nakon što su novosadske apoteke nagomilale dug od 233 miliona dinara.
Do pre dvadeset godina, posao u državnim apotekama bio je veoma privlačan. Godinu dana nakon demokratskih promena, apoteke prestaju da budu direktni budžetski korisnici. Propisana im je linearna marža u iznosu od 12 odsto. Same su morale da se staraju o svom poslovanju, što je, makar na prvi pogled, bilo sasvim opravdano.
Godine 2002, međutim, primarna zdravstvena zaštita, a sa njom u paketu i državne apoteke, potpadaju pod nadležnost gradskih, odnosno opštinskih vlasti. Apoteke širom Srbije, zahvaljujući tome, postaju plen sa dna partijske kace, što je slučaj i kod nas.
Kuda stvar definitivno ide, videlo se 2012, kada su državne apoteke primorane da lekove nabavljaju posredstvom centralizovanih javnih nabavki Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. U jednoj od najprofitabilnijih delatnosti u zemlji državne apoteke postale su nekonkurentni autsajderi.
U jednoj analizi navedeno je da se pod izgovorom ušteda u državnoj kasi došlo do situacije u kojoj su državne apoteke poslovale bolje samostalno nabavljajući lekove.
“…Republički fond zdravstvenog osiguranja nabavke sprovodi na osnovu najniže ponuđene cene, a ne ekonomski najpovoljnije ponude preko koje su apoteke ostvarivale popuste. Pritom, državne apoteke nisu mogle da smanjuju rashode na način na koji su to činile privatne apoteke – smanjenjem broja zaposlenih i umanjenjem njihovih primanja, jer propisi nalažu koliko svaka apoteka treba da ima zaposlenih i kolike su njihove plate.
Sve to, a pre svega loše upravljanje, nenamensko trošenje novca, zalihe u magacinima i nelojalna konkurencija privatnih apoteka koje su 2013. godine dobile mogućnost da izdaju lekove na recept, dovelo je do toga da je dug državnih apoteka prema dobavljačima od 2014. do 2016. godine uvećan na oko 4,6 milijardi dinara”, navedeno je u analizi.
Pritom, krajem prošle godine niko u Srbiji nije znao da navede tačan broj apoteka u državnom vlasništvu, niti je iko pominjao nacionalnu strategiju za snabdevanje lekovima. Cilj je bio da se državne apoteke “utope”, a kao orijentir je izraženiji bio interes kapitala, nego građana.
O tome je pre nešto više od godinu dana govorio Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Panić je tvrdio da se podaci o državnim apotekama namerno skrivaju, da je plan da sve, pa i apoteke, postane privatna svojina, ali tako da se to sprovede daleko od očiju javnosti.
“Jasno je da se pravi ustupak velikom kapitalu i ličnim interesima, zanemaren je interes građana i njihovo pravo da u svakom trenutku imaju lekove i to tamo gde žive, a ne da privatnik određuje da li mu je interes da u nekom naselju zatvori apoteku ili da je otvori nekoliko metara od državne”, govorio je Panić.
Da li je snabdevanje lekovima isključivo komercijalno pitanje i stvar “tržišta”, naročito u okolnostima koje su navedene?
O Apoteci Subotica, kao uostalom o svim ostalim apotekama u Srbiji do sada, govori se okoštalim jezikom politike svršenog čina, knjigovodstveno, kao o balastu zajednice iz epohe političkog kamenog doba. Niko nam sve ovo vreme nije ponudio stavove onoga što se danas u javnom diskursu naziva strukom, niti nam je predočio nacionalnu, još manje gradsku strategiju snabdevanja lekovima u sve starijoj populaciji.
Subotica je sve starija gradska zajednica. Hoćemo li moći da primoramo privatne kompanije da obezbede odgovarajuća apotekarska dežurstva? Da otvore neisplativa odeljenja u prigradskim naseljima? Nudi li neko inovativne modele snabdevanja rubnih gradskih područja lekovima, kao što su pokretne apoteke?
Hoćemo li sutra, na koncu, naći dobar izgovor sami pred sobom da postupimo isto sa vodovodima, gradskim prevozom i sistemima za daljinsko grejanje, budući da će i oni, zakonomerno, u jednom trenutku biti oglašeni za neekonomične sisteme koji, pošto-poto, treba da se upodobe očekivanjima međunarodnih finansijskih institucija, odnosno interesima velikih kompanija?
Kako će u slučaju subotičkih apoteka izgledati rasplet narednih dana?
Izvesno je da će, sudeći barem prema onome što je zaključio Upravni odbor 15. oktobra, Apoteka Subotica, u cilju onoga što se naziva optimizovanjem poslovanja, morati da načini analizu po svojim ograncima i popiše sve “slobodne kapacitete”, tačnije poslovne prostore, koji će biti izdati u zakup.
Direktorici je naloženo da Gradu Subotici, kao vlasniku tih prostora, uputi zahtev za dobijanje načelne saglasnosti da se pomenuti poslovni prostori, za koje Upravni odbor, na predlog direktorice, utvrdi kao slobodne izdaju u zakup. Po dobijanju saglasnosti, biće raspisan javni oglas za davanje u zakup poslovnih prostora, posredstvom javnog nadmetanja.
Zakupci će moći da budu jedino apoteke.
Prostori koji će biti izdati moći će da se koriste isključivo za obavljanje poslovne delatnosti trgovine farmaceutskim proizvodima na malo – u apotekama. Prihodi od zakupa biće upotrebljeni isključivo za podmirenje dugova Apoteke Subotica.
Ilustracija: Milenko Kosanović