Ovonedeljni tematski niz redakcije našeg portala šalje nam jednu jedinu moguću poruku: čuvajmo obrazovane i pristojne ljude. Budućnost grada je u razumnoj selekciji najboljih među nama, bez obzira ko su, šta su i odakle su
Branko M. Žujović
Počelo je kao “Pljiž”, ali to na žalost nije bio Mićko Ljubičić. Premijerka je pokušala je da nam objasni opšti princip spojenih sudova u procesu odliva mozgova.
Nije uspela.
Niko joj nije poverovao da odliv mozgova može da bude dobar za jednu zemlju. Još manje joj je neko poverovao da je Srbija u užarenom interaktivnom režimu međunarodne cirkulacije mozgova i njihove razmene sa ostatkom sveta.
Za razliku od druge polovine prošlog veka, u inostranstvo više ne odlaze neškolovani autsajderi, već najobrazovaniji i najkreativniji.
Čak su im i motivi oprečni.
U prvom slučaju, glavni pokretač bila je materijalna zarada i po mogućnosti dvospratna kuća u zavičaju. U drugom, to je beg od poniženja života u sistemu koji generiše nekompetentnost i nasilje.
Nastavilo se kao bajka.
Objavili smo da je Subotičanin Momir Futo jedan od najvažnijih članova međunarodnog tima koji je bacio sasvim novo svetlo na dosadašnje spoznaje o prvim oblicima života na Zemlji.
Sve bi do samog kraja bilo sjajno, da Futo nije otišao da radi u inostranstvu, nakon što ovde nije uspeo da pronađe posao. Kao naučnik, ovde nikome nije bio potreban, a politika ga, očigledno, nije zanimala dovoljno da ostane u njenoj kaljuzi.
Vrlo brzo, Futo je došao do slova “E” iz bukvara Radovana Trećeg i otišao.
Potom smo objavili kako je pradeda Viktora Troickog 1932. godine ovde javno izgrdio važnog političara Dragišu Cvetkovića koji je posle toga postao premijer. Iako je, kratko pre toga bio ministar vera, Cvetković na ispitu iz crkvenog prava nije znao da bekne.
Troicki ga je javno pitao: Znate li, barem, kako se zovete?”.
Profesor za katedrom nije zarezivao ni vlast, ni opoziciju kao sistemsko naličje vlasti. Nije ga bilo briga što je Cvetković tada već bio politička zvezda u usponu i što je država bila partijska, kao što je danas, s tom razlikom što makar crvena linija pristojnosti u ophođenju nije bila izbrisana. Kao što je danas. Danas bi se od Troickog očekivalo da postane mentor Cvetkoviću ili politički potrčko.
Ovonedeljni tematski niz našeg portala šalje nam jednu jedinu moguću poruku: čuvajmo obrazovane i pristojne ljude! Budućnost grada i same Srbije je u razumnoj selekciji najboljih među nama, bez obzira ko su, šta su i odakle su.
Učimo od onih koji su Sergija Viktoroviča Troickog ovde primili i angažovali da obrazuje mlade ljude. Nisu ga najurili što se drznuo da radikalskoj zvezdi u usponu skrene pažnju da je primitivac.
Pročeprkajte malo svrsishodnije po društvenim mrežama. Videćete najbolje Subotičane rasute po svetu.
Neki od njih predaju u Bostonu ekonomiju, neki rade ozbiljne poslove u “Tviteru”, neki vode uspešne kompanije ili se bave umetnošću. Jesu li oni zaista ovde bili prekobrojni ili mi, zaista, ne možemo dalje od Dragiše?