Danas je u Vizitorskom centru „Ludaš” obeležen Svetski dan vlažnih područja. Na ovaj dan 1971. godine usvojena je Konvencija o vlažnim područjima u iranskom gradu Ramsaru, pa se ovaj praznik naziva i Dan Ramsara.
Uz šetnju oko Ludaškog jezera, Marta Dobo, direktorka Javnog preduzeća „Palić-Ludaš“, navela je da je veoma važno da sačuvamo ne samo vlažna područja već i njihovu okolinu, te da veliku ulogu ima i lokalno stanovništvo koje je shvatilo važnost ovakvih područja.
– Nalazimo se u Specijalnom rezervatu zaštićenog područja Ludaško jezero koje je među prvima postalo ramsarsko područje, još 1977. godine. Ovaj dan slavimo jer su još naši preci ustanovili koliko su značajna ova staništa i koliko je važno da ih očuvamo. Ispostavilo se da nije važno štititi samo jezera i područja koja su pod vodom, nego i njihovu okolinu. Kako bismo zaštitili vlažna područja, učestvovali smo u mnogim projektima, mnogo smo ulagali i imali lepih rezultata, saopštila je Marta Dobo.
Čuvar zaštićenih područja Oto Sekereš poručio je da postoje prirodne vrednosti koje treba štititi, jer sve to na neki način utiče na kvalitet naših života.
– Voda predstavlja elemantarni faktor svih živih bića, i to ne mislimo samo na jezera, mora i reke, već i na vlažna staništa koja su jednako važna. Međutim, na prostoru između Dunava i Tise, veliki problem predstavlja nestanak vode sa naših staništa, i to pretežno podzemnih voda – rekao je Sekereš.
Naveo je kako je od sedamdesetih godina primetan pad nivoa podzemnih voda, ali da je tada iznosilo svega nekoliko metara, dok je danas i do 12 metara, te da postoji dva faktora nestajanja voda – prirodni i ljudski faktor.
– Prirodni faktori odnose se na klimatske promene i isparavanja podzemnih voda, dok ljudi utiču na to tako što odnose vodu sa prirodnih staništa i koriste je za zalivanje voćnjaka, vinograda, poljoprivrednih zemljišta… – kaže Sekereš.
On je naveo da se od 2012. godine u Srbiji vrši brojanje vodenih ptica i da rezultati zavise od toga da li je jezero smrznuto, da li su mala vodena staništa smrznuta i slično.
– Mi smo baš izabrali dan kad je bilo hladno i smrznuto, pa su ptice bile koncentrisane na tri velika jezera, Palićko i Ludaško jezero i na Kapetanski rit. Zabeleženo je 60-70 vrsta ptica, i ono što je zanimljivo jeste da se svake godine zabeleži više jedinki. To ne znači da raste populacija, nego da ne idu južnije u zimskom periodu, jer nije hladno, a i imaju hrane – ističe Sekereš.
Tamaš Vinko, stručni saradnik za upravljanje projektima i koordinator čuvarske službe, naveo je da su u poslednjih pet godina realizovali veoma značajne projekte, od kojih je istakao saradnju sa Mađarskom i Nemačkom.
– Zaštita i proučavanje vlažnih staništa, eko-turizam, istraživanje jezera i sitnih vlažnih staništa i kanala koji ih povezuju su samo neki od delova projekata. Čak i ako su napušteni i suvi, kanali mogu da budu veoma važni za eko-sistem, za migracije i ishranu životinjskih vrsta, zato je veoma važno da održavamo ova staništa. Nije važno samo da li ima vode ili ne, nego i, na primer, da li kosimo okolinu i suzbijamo invazivne vrste. Kao rezultat jednog projekta imamo renoviran vizitorski centar kako bismo mogli da prezentujemo šta sve imamo u našoj okolini, šta ima od zaštićenih područja, kakve su vrednosti, ali i da pružimo mogućnost stručnim saradnicima i istraživačima da budu ovde. Postoji raznovrstan edukativni sadržaj za decu, za mlađe posetioce, a tu su i tri edukativne staze na obali Ludaškog jezera, na kojima su postavljeni punktovi sa klupama, edukativnim tablama i kantama za smeće.