Jasna Jovićević, svoje utočište našla je na Paliću. Pohodila je ceo svet, kako u muzičkom tako i u obrazovnom smislu, ali je Palić odabrala kao svoju oazu gde smišlja svoje nove projekte, obnavlja energiju i živi okružena ljubavlju svoje porodice.
Koliko je doživela, naučila i postigla, Subotičani nisu ni svesni.
Kaže da se tu rodila, ali je svoje obrazovanje stekla svuda, samo ne ovde. Njena biografija bogata je uspesima i nagradama, priznanjima, jedna je od retkih koja je doktorirala i čije istraživanje joj je bilo i osnova za knjigu “Dobro jutro, džezerke”, koja je iz štampe izašla pre nekoliko nedelja.
Za mene, neko koga sam prvi put slušala pre skoro 30 godina na takozvanom Majmun placu, kako svira saksofon. I danas je pravo zadovoljstvo videti ženu kako svira ovaj instrument, a tek tada, bilo je to otkrovenje.
Ona je sve samo ne linearna, paralelno radi na više umetničkih projekata. Sinergijom muzike, zvukova, boja, istražuje svet i stapa ga u svoje kompozicije, pisanja i radionice. Jasna Jovićević u svojim audio-vizuelnim istraživanjima koristi priče žena o njihovim životima, sluša ih, uči od njih i sa njima.
O njihovom iskustvu, dubokom slušanju, šetnjama na Paliću, koje će u kontinuitetu raditi od ovoga petka, razgovarali smo sa Jasnom.
Cilj ženskih šetnji na Paliću je pokretanje jedne marginalne grupe starijih žena, uživanje u lepoti palićke prirode, ali i razmeni iskustva koje Jasna može da pruži kroz svoju umetnost, i bilo koja ženska osoba koja može da ispriča svoju životnu priču.
“Dobro jutro, džezerke” knjiga Jasne Jovićević postavlja pitanja i traži odgovore, ujedno.
Kakav je položaj džez instrumentalistkinja, da li je neophodno poboljšati njihov status, da li uopšte može da se kreira rodno ravnopravna regionalna muzička scena? U izdanju Orion Art Books-a, a na policama Lagune može da se nađe najnovije pisano izdanje Jasne Jovićević.