Parkinsonova bolest – hronična degenerativna bolest koja se tipično javlja na početku sedme decenije života, ali koja nije ekskluzivno i jedino vezana za starije životno doba.
Ona se najčešće javlja na jednoj polovini tela, i to pre svega na ruci, mada je moguće da se prvi simptomi pojave i na nozi, objašnjava za portal N1 prof dr Marina Svetel, neurolog Kliničkog centra Srbije.
„Bolest se sa napredovanjem može preseliti i na drugu polovinu tela. S obzirom da je utvrđeno da u osnovi bolesti leži nedostak jedne hemijske substance-dopamina, onda je njegova nadoknada oblik lečenja od koga očekujemo dobar terapijski odgovor, što je dodatna podrška dijagnozi Parkinsonove bolesti. Mogli bismo da kažemo da gotovo da nema Parkinsonove bolesti koja ne reaguje na nadoknadu nedostajućeg dopamina u mozgu. Bolest ima dugotrajni solidan terapijski odgovor uz očekivane komplikacije koja mora da prepozna lekar i koje nisu razlog da se terapija ne primenjuje“, kaže za portal N1 prof dr Marina Svetel, neurog KCS.
Prema rečima profesorke Svetel, postoje i druge retke forme parkinsonizma koje su praćenje kliničkim manifestacijama bolesti, ali neophodne su opsežne analize da bi se napravila razlika između Parkinsonove bolesti i parkinsonizma.
Profesorka Svetel, takođe istice da prema procenama u Srbiji ima oko 10 do 15 hiljada obolelih od Parkinsonove bolesti.
Profesorka naglašava i da bi pominjanje nekog „tipičnog“ znaka za prepoznavanje Parkinsonove bolesti moglo bi da bude zamka za pacijenta. Iako se smatra da je dijagnoza „laka“, te se osoba s ovom bolešću moze se „prepoznati s vrata“, greške i danas nisu retke.
Bolest se obicno uoči kada se ispoljavaju tipični simptomi kakvi su usporenost, ukočenost i drhtanje koje se javlja u momentu kada ruka, a ređe noga nije ničim angazovana. Ovakvo drhtanje se naziva drhtanjem u „miru“, objašnjava naša sagovornica.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: N1