Ukoliko smo sa Danilom Kišom kriterijum pukog mesta rođenja usvojili kao relevantan orijentir subotičke zavičajne pripadnosti stvaraoca, onda ne smemo da načinimo propust ni kada je Isak Tarkaj u pitanju
Branislava Žujović
Večerašnje gostovanje rabina Stevana Alanjija, diplomiranog rabina Državnog rabinskog fakulteta u Budimpešti, u emisiji našeg portala “Sa Suboticom na ti”, povod je da se podsetimo u svetskim okvirima poznatog izraelskog slikara Isaka Tarkaja, rođenog u Subotici 1935. godine. Tarkajeve umetničke slike i danas su prisutne u prestižnim galerijama i aukcijskim kućama širom sveta.
Ukoliko smo sa Danilom Kišom kriterijum pukog mesta rođenja usvojili kao relevantan orijentir subotičke zavičajne pripadnosti stvaraoca, onda ne smemo da načinimo propust ni kada je Tarkaj u pitanju, tim pre što je on “Subotičanin” bio znatno duže od Kiša.
Isak Tarkaj rođen je 1935. godine u Subotici. Subotica se kao grad rođenja pominje u svim Tarkajevim biografijama. Godine 1944. familija Tarkaj odvedena je iz Subotice u koncentracioni logor Mauthazten. Bez bližih određenja, u Tarkajevoj biografiji navedeno je da je sa porodicom 1949. godine emigrirao u Izrael. Neki izvori navode da je kao dečak u subotičkoj školi koju je pohađao, ne navodi se kojoj, nagrađen za svoj likovni rad.
Tarkajevi su najpre živeli u doseljeničkom kampu u Izraelu kod grada Be’er Ya’akov u centralnom Izraelu. Tarkaj je ubrzo postao stipendista Besalel akademije, gde je studiorao u klasi umetnika Švarcmana. Zbog finansijskih neprilika, morao je da prekine školovanje. Diplomirao je 1956. godine na akademiji Avni. Slikarstvo je učio od Mokadija, Janka, Strajhmana i Stematskog.
Tarkaj je, prema nekim izvorima, jedini izraelski umetnik koji je stvarao zajedno sa čuvenim Jakovom Agamom. Njih dvojica su zajedno stvorili dve slike koje sublimiraju stilove obojice.
U Tarkajevom stvaralaštvu vidljivi su uticaji francuskih impresionista i postimpresionizma (naročito Anrija Matisa i Anrija Tuluz-Lotreka).
Tarkaj je slikao akrilnim bojama i akvarelom, a oprobao se i u grafici. Poznat je po pejzažima i prikazima elegantnih dama. Bio je mentor poznatim umetnicima kao što su David Nadžar, Juval Volfson i Mark Kanovič.
Izlagao je u Njujorku 1986. i 1987. godine. O Tarkajevom delu objavljene su tri mongrafije. Tarkajeve slike ekskluzivno je prodavala njujorška galerija “Park vest”. Tarkajeve slike prikazane su na preko pedeset izložbi.
Jedan od retkih intervjua na koje je pristao bio je razgovor sa direktorom galerije “Park vest” koji može da se pročita na sajtu pomenute galerije. Tarkaj je u intervjuu naveo da uvek slika i da sa sobom u šetnje uvek nosi papir za skiciranje ili foto-aparat kako bi potom naslikao to što je video. Napomenuo je da boje nikada nisu po njegovom kontrolom i da ga, u stvari, one povedu kada počne da slika.
Često je imao problem da zaključi kada je slika gotova i često bi tražio mišljenje o tome od svoje supruge. Ona bi mu najčešće rekla da će mu se slika “raspasti” ako doda još boje ili da će biti nekompletna ako neku boju oduzme.
Tarkaj nije uvek sledio mišljenje supruge, jer ponekad, kako je sam govorio, nije mogao da se u slikanju zaustavi. Smrt je na kraju ipak zaustavila Tarkajevo stvaralaštvo u nedelju, 3. juna 2012. godine.
Foto: www.parkwestgallery.com