Kafana „Majo” postoji više od pola veka. Na samom početku rada nazvana je „Velež”. Prema rečima vlasnice Mire Kovačević, kafanu su otvorili roditelji njenog supruga Radeta šezdesetih godina prošlog veka i od tada kroz kafanu je prošlo mnogo istaknutih ličnosti. Dogodilo se i zavidan broj zanimljivih priča.
‒ Kafana je prvobitno bila na drugoj lokaciji, ali je vrlo brzo preseljena ovde, u Prokeš palatu. Postojala je pod raznim nazivima, ali već pedesetak godina nosi naziv po nadimku mog svekra, nakon čijeg je penzionisanja lokal nasledio muž, a posle njegovog odlaska u penziju kafanu vodim ja ‒ kazala je Mira.
Sedamdesetih godina, kaže Mira, u kafanu su najčešće dolazili radnici. Ipak, vremenom su počeli da dolaze mlađi gosti. Dolaze i glumci posle predstava, sportski veterani, planinari, ali i mnogi drugi koji vole autentičan kafanski ambijent.
‒ Ono što ja pamtim, od 1975. godine, jeste da su dolazili radnici. Vremenom se to menjalo, fabrike kao što su „Sever” i „Solid” su zatvorene. Sada vikendom imamo mlade goste, dok stariji i penzioneri obično dolaze preko dana ili tokom nedelje. Starije generacije su bile skroz drugačije. Ujutro kad su radnici išli na posao, ili pak u povratku iz noćne smene, čašice su bile poređane sa različitim pićima, a gosti su ih pre ili posle smene pili s nogu. Novije generacije su drugačije, uglavnom su tu studenti, a polako počinju i srednjoškolci. Kako stasavaju, tako nastave da dolaze. Ko jednom zavoli, uvek se rado vrati ‒ poručila je Mira.
U kafanu su dolazila poznata imena iz sveta umetnosti, sporta, kulture. Poznato je da su dolazili Miodrag Petrović Čkalja, Kemal Monteno, Rade Šerbedžija, Ljubivoje Ršumović, Kornelije Kovač, dok sada dolaze Nikola Kalinić i Dušan Svilar.
‒ Imamo jedan poster koji je tu već sigurno petnaest godina. Na njemu su Zoran Šandorov i Kornelije Kovač. Pre jedno dve godine, ušao je čovek sa ženom i detetom u kafanu i rekao Ja sam došao, na šta sam ga ja upitala da li smo imali neki dogovor ili slično. Međutim, on je i dalje razgledao, i rekao Ja sam ovaj sa slike. Onda sam ga, eto, posle petnaest godina, upoznala i fotografisala… On je čuo da u Subotici postoji taj poster, pa je doveo ženu i dete da im pokaže. To mi je bilo vrlo simpatično i drago ‒ prisetila se Mira.
Ipak, kako kaže, jedna od najinteresantnijih situacija bila je kada je gospođa došla da potraži jednu sliku, a ispostavilo se da je baš ta ukradena.
‒ Nakon što je gospođa ušla, prišla sam joj da je pitam kako mogu da joj pomognem. Fotografija koju je želela da vidi nažalost je ukradena. Na slici je bio Bad Spenser sa subotičkim kaskaderom Čovićem koji sada živi u Italiji. On je čuo da ta slika postoji, pa je prijateljicu zamolio da je slika i pošalje mu. Nažalost, ta želja nije mogla da se ostvari ‒ kaže Mira.
U kafani posetioci mogu da vide i prava umetnička dela, s obzirom na to da su izložene slike Milana Anđelića. U drugoj prostoriji su izložene karikature, a u trećoj fotografije sportista sa mnogobrojnih takmičenja. Mirin suprug Rade bio je odbojkaš, a njegova ekipa 1975. prvak Jugoslavije i treća u Evropi. Mira je bila košarkašica, kao što su kasnije bile i njene dve ćerke, dok je treća gimnastičarka.
‒ Kad sam ja počela da radim u kafani, zamislila sam da jedna sala bude sportska. Kako smo počeli da uramljujemo i kačimo slike, poznanici i prijatelji su takođe počeli da ih donose. Imamo slike gimnastičara, košarkaša, vaterpolista, fudbalerki… Simpatično mi je kad starije generacije dođu da vide sebe na tim fotografijama. Imamo još malo mesta, ali stalno dodajemo fotografije ‒ kazala je.
U kafani „Majo” postoji i „vip” separe, koji je, kako kaže Mira, prvobitno bio “tramvaj”, a zatim su ga nazvali separeom ili tunelom. To mesto neretko čuvaju za veće društvo, za glumce, planinare, veterane…
Nekad je lokal brojao i po petoro zaposlenih, a neki su odatle išli u penziju. Ipak, Mira se prisetila harmonikaša Mikija.
‒ Pre više od dvadeset godina imali smo muzičara Mikija, koji je učio od najboljih harmonikaša u Srbiji. Znao je fantastične pesme. To je bilo zanimljivo onim gostima koji su voleli taj način zabave. Mladi bi ipak želeli nešto sasvim drugo. Mi imamo određeni tip muzike koji puštamo, ne može gost da bira, jer ne bismo mogli da zadovoljimo svačiji ukus. Vrlo retko, kad imamo neko veliko društvo, pustimo njima nešto za ljubav ‒ kazala je.
Uprkos tome što je pandemija uticala na rad ugostitelja i nisu mogli uobičajeno da rade, kako Mira kaže, ne može da se žali. Sada joj je želja da lepo vreme potraje, kako bi gosti što duže imali priliku da sede napolju.