Prema istraživanju koje je BOŠ sproveo 2019. godine, u tom trenutku 60% gradova i opština koji spadaju u obveznike sistema još uvek nije imenovalo energetskog menadžera. Tek 9% gradova i opština izvestilo je Ministarstvo rudarstva i energetike o ostvarenim ciljevima uštede za prethodnu godinu, a čak 95% gradova i opština obveznika još uvek nije imalo usvojen Program energetske efikasnosti
Branko M. Žujović
Neki od srpskih gradova proteklih godina našli su se na listama gradova sa najvišim stepenom zagađenja vazduha. U međuvremeni se pojavila izjava Vigora Majića, direktora Istraživačke stanice “Petnica”, koji je skrenuo pažnju javnosti na, kako Majić tvrdi, upotrebu lažnog uglja koji se doprema sa jalovišta, a čije sagorevenje u značajnoj meri povećava zagađenje vazduha.
Naš sagovornik ovim povodom je Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole koja nizom projekata pokušava da animira javnost i pomogne lokalnim zajednicama da reše problem povećane zagađenosti vazduha.
Pitanje zagađenja vazduha iznad Srbije pomalo neočekivano je postalo deo naše svakodnevice. Od zemlje koja se često dičila čistim prirodnim okruženjem, došli smo do gradova sa veoma zagađenim vazduhom. U doba visokih tehnologija, Srbija se susreće sa izazovima XIX veka. Odakle toliko zagađenje u našim gradovima?
Pantić: Zagađenje vazduha je problem sa kojim se građani Srbije suočavaju godinama unazad. Ovaj problem postaje sve veći i vidljiviji, a samim tim privlači znatno više pažnje javnosti. Svedoci smo da svaku grejnu sezonu obeleži vidljivi vazduh. Ove godine smo već u prvoj nedelji grejne sezone mogli da primetimo promene u vazduhu. Ono što je dovelo do toga da ovaj problem postane znatno prisutniji u javnosti, jeste, pre svega, veliko interesovanje i angažman zainteresovane javnosti, kao i medija koji su detaljno pratili i pokrivali ovu temu u prethodnih nekoliko godina.
Zagađenje vazduha u Beogradu
Možda je primarni okidač bila informacija, koja se pojavila krajem 2018. godine, da su se u jednom danu decembra te godine Beograd i Valjevo obreli, ni manje ni više, nego na samom vrhu svetske liste najzagađenijih gradova.
Kako stvar stoji sa Suboticom?
Pantić: Korišćenje lista za rangiranje gradova po zagađenju ima svoje metodološke manjkavosti, mada ovim listama treba odati priznanje na vrlo jasnom „komuniciranju“ nekada suvoparnih podataka o parametrima kvaliteta vazduha – kada smo se našli na svetskom vrhu u ovoj oblasti, shvatili smo da nešto nije u redu.
Potrebno je istaći i da se, pre svega, treba oslanjati na zvanične podatke koje, kada je kvalitet vazduha u Srbiji u pitanju, pruža Agencija za zaštitu životne sredine. Zvanični podaci ukazuju da je tokom 2019. godine prekomerno zagađenje prema domaćim standardima zabeleženo u 12 gradskih sredina. Subotica je na listi gradova sa prekomernim zagađenjem od 2016. godine u kontinuitetu, odnosno otkad se sprovode merenja.
Znači li to da je zagađenje vazduha kod nas, zapravo, stari problem?
Pantić: Agencija radi na stalnom unapređenju nadzora kvaliteta vazduha i u poslednjih nekoliko godina značajno je unapredila svoju mrežu. Napredak je zabeležen i na planu dostupnosti podataka građanima. Mrežu je potrebno dalje proširivati i unapređivati, jer postoje mnogi gradovi u kojima građani nemaju nikakve informacije o kvalitetu vazduha koji udišu. Ali, i ovo unapređenje mreže je bilo dovoljno da pokaže koliko je situacija alarmantna.
Iako je interesovanje šire javnosti za ovu temu relativno novijeg datuma, podaci pokazuju da zagađenje vazduha nije novijeg datuma, već da se najveće gradske sredine u Srbiji suočavaju sa prekomernim zagađenjem u kontinuitetu, praktično od početka sprovođenja zvaničnog monitoringa.
Ko ili šta najviše zagađuje vazduh?
Pantić: Agencija na osnovu merenja koja prikuplja iz svoje mreže izrađuje godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha, u kome analizira i izvore zagađenja. U ovim izveštajima se jasno vidi da su, godinama unazad, glavni izvori zagađenja individualna ložišta i toplane manje od 50MW. Tako je, tokom 2019. godine, 57% emisija PM10 čestica i čak 77% PM2.5 čestica dolazilo iz ovog izvora. To znači da je zagađenje prevashodno uzrokovano načinom na koji se domaćinstva greju.
Većina domaćinstava u Srbiji nije na sistemu daljinskog grejanja. Oslanjaju se na stare, neefikasne šporete i čvrsta goriva za grejanje svojih domaćinstava. Kombinacija neefikasnih šporeta, koji ne sagorevaju gorivo do kraja, korišćenja štetnih energenata, poput uglja ili sirovog drveta, rezultira loše zagrejanim domovima, velikim toplotnim gubicima i velikim zagađenjem.
Zagađenju tokom jeseni i zime pogoduju i atmosferske prilike, odnosno hladan vazduh koji je, usled temperaturne inverzije „pritisnut“ toplijim slojem vazduha iznad, pa zagađenje nema gde da „pobegne“, osim ako ne dune vetar, čemu smo često svedočili.
Šta je sa ostalim zagađivačima?
Pantić: Iako su pomenuta ložišta dominantan izvor zagađenja vazduha na nacionalnom nivou, ne treba potceniti ni ostale zagađivače. Tu je pre svega reč o termoelektranama. Termoelektrane su u celom regionu veliki emiteri sumpor-dioksida. Emisije ovog opasnog gasa višestruko premašuju granične vrednosti na koje se Srbija obavezala Energetskoj zajednici, ali se prevashodno obavezala svojim građanima da će štiti životnu sredinu i smanjivati upotrebu uglja u termoelektranama za proizvodnju električne energije. Termoelektrane u regionu Zapadnog Balkana proizvode veće zagađenje nego sve termoelektrane u ostatku Evrope zajedno. Spisku zagađivača potrebno je dodati i industrijske zagađivače koji dominanto doprinose zagađenju u određenim gradskim sredinama, poput Smedereva, Bora i Valjeva.
Ima li BOŠ konkretnijih saznanja o informacijama koje je nedavno izneo Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice “Petnica”, o postojanju “ugljarske mafije”, odnosno praksi da se, kako Majić tvrdi, poslednjih godina prodaje lažni ugalj dopremljen sa jalovišta?
Pantić: Obraćanje gospodina Majića smo ispratili sa dužnom pažnjom, ali nemamo neka detaljnija saznanja o činjenicama koje je izneo. Jedino možemo konstatovati da su mesta u kojima se dominantno koristi ugalj za grejanje istovremeno neka od najzagađenijih. Ovde pre svega mislimo na Valjevo, koje pored korišćenja uglja u domaćisntvima ima veliki problem i sa fabrikom „Krušik“, koja u pogonima koristi ugalj kao primarno gorivo. Pored Valjeva, Opština Lazarevac i nekoliko mesta u ovoj opštini, poput Velikih Crljena u kojima se nalazi Termoelektrana „Kolubara A“ spadaju u mesta sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji. Veliki Crljeni su pored samog rudokopa.
Upravo je merna stanica Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, locirana u Velikim Crljenima, zabeležila najveći broj dana sa prekomernim zagađenjem od svih beogradskih stanica i jedan od najvećih broja dana sa zagađenim vazduhom u Srbiji.
Podaci koje dobijamo iz zvaničnih izvora, ali i drugih, poput građanske mreže za merenje kvaliteta vazduha koju je pokrenula Beogrdska otvorena škola, pokazuju da je u Lazarevcu izuzetno visoko zagađenje i uglavnom beležimo veće vrednosti nego u drugim sredinama. Reč je o opštini sa možda najvećim udelom uglja kao energenta za grejanje domaćinstava u čitavoj Srbiji.
Čini se da zagađenje vazduha nije među prioritetima ukupne srpske politike. Mislim tu i na vlast i na opoziciju. Zašto je u Srbiji to tako, ili možda smatrate da nije?
Pantić: Politike koje se tiču zaštite životne sredine u našoj zemlji su u drugom planu. Ovo predstavlja veliki problem jer svedočimo sve većem urušavanju kvaliteta životne sredine. Tokom prethodne zime je zagađenje vazduha privuklo je veliku pažnju javnosti, što je uslovilo i našu vlast da preduzme neke korake po ovom pitanju, pa je u januaru prošle godine oformljena radna grupa koja je trebalo da radi na rešenjima. Ova radna grupa je bila kratkog veka. Rešenje koje je donela, a to je Uredba o subvencionisanju kupovine električnih i hibridnih automobila, nije rešenje koje će stvarno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha, jer zvanični podaci govore da je procenat zagađenja koje dolazi iz saobraćaja zanemarljiv u odnosu na zagađenje koje potiče od grejanja. Sve i da zamenimo sva vozila za električna, zagađenje bi i dalje bilo tu.
Šta se dešava kada zima prođe?
Pantić: Interesovanje za ovaj problem prisutno je samo tokom grejne sezone. Po njenom završetku, interesovanje javnosti za ovu temu opada. Samim tim se ni donosioci odluka ne bave ovim pitanjem.
Tokom kampanje za parlamentarne izbore, održane u junu prošle godine, nijedna stranka nije predstavila svoje rešenje za ovaj problem, jer problem nije bio aktuelan tokom letnjih meseci. Beogradska otvorena škola (BOŠ) uputila je pitanja svim strankama i pojedinim predstavnicima stranaka koje su se kandidovale za te parlamentarne izbore. Zanimalo nas je koje aktivnosti planiraju da preduzmu u cilju rešavanja problema zagađenog vazduha u Srbiji, ali su odgovori stigli, uglavnom, samo od stranaka koje se na neki način već bave pitanjima životne sredine. Čini se da je, među ključnim donosiocima odluka, i dalje dominantno viđenje životne sredine kao eksternalije koja stoji na putu ekonomskom razvoju kao finansijsko opterećenje. Potrebno je još mnogo posla uraditi kako bi se taj diskurs promenio i kako bi pitanja životne sredine bilo na prvom mestu među onima koji donose odluke i među građanima.
Imaju li srpski gradovi usvojene strategije i planove energetskog razvoja i kakvo je ukupno stanje energetske politike u gradovima Srbije?
Pantić: Energetska efikasnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova i koraka koji bi doveo do uštede resursa i smanjenja potrošnje fosilnih goriva. Godine 2013. donet je Zakon o efikasnom korišćenju energije. Predviđeno je uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta. Prema istraživanju koje je BOŠ sproveo 2019. godine, u tom trenutku 60% gradova i opština koji spadaju u obveznike sistema još uvek nije imenovalo energetskog menadžera. Tek 9% gradova i opština izvestilo je Ministarstvo rudarstva i energetike o ostvarenim ciljevima uštede za prethodnu godinu, a čak 95% gradova i opština obveznika još uvek nije imalo usvojen Program energetske efikasnosti, dokument koji treba da predstavlja polaznu osnovu za uspešno sprovođenje politike energetske efikasnosti na lokalnom nivou.
Zašto je to tako?
Pantić: Ključni uzroci problema leže u činjenici da gradovi i opštine, koji nemaju na raspolaganju kadar odgovarajućeg obrazovnog profila, nisu u stanju da zaposle kompetentna lica na ovim poslovima, usled zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi. Pored toga, oni koji su već zaposleni na poslovima energetskog menadžmenta suočeni su sa nedostatkom kapaciteta, te je u preko 80% gradova i opština prepoznata potreba za organizovanjem dodatnih obuka na temu uspostavljanja i funkcionisanja sistema energetskog menadžmenta.
Šta je još potrebno učiniti da bismo dobili energetski efikasne, dakle pametne gradove i naselja?
Pantić: Iako je uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta značajan korak koji je potrebno sprovesti, nije dovoljno stati samo na javnim ustanovama. Potrebno je povećati energetsku efikasnost stambenih objekata. Povećanje energetske efikasnosti u domovima dovelo bi do manjih troškova za grejanje domova, manje bi bila spaljivana fosilna goriva i drvo, a sa tim imali bismo manju emisiju štetnih gasova i čestica u vazduhu koji kasnije i udišemo.
Neki koraci u ovom pravcu su preduzeti u gradovima poput Šapca i Užica, a ohrabruje podatak i da je u budžetu za 2021. godinu opredeljeno 100 miliona dinara za pomoć domaćinstvima u sprovođenju mera energetske efikasnosti. Potrebno je svakako da ova ulaganja budu veća. Poređenja radi, opredeljeno je 20 miliona dinara više za subvencije za električne automobile u toku 2020. godine, a u narednoj se ponovo planira isti iznos. Zašto ne preusmeriti ova sredstva tamo gde je najpotrebnije, a to je upravo pomoć domaćinstvima, budući da je problem zagađenja koji potiče od grejanja neraskidivo povezan sa ekonomskim pitanjima i blagostanjem domaćinstava, koja su mahom u stanju energetskog siromaštva, dakle nemogućnosti da obezbede topao dom bez odricanja od nekih drugih osnovnih životnih potreba, nesrazmerno velikog udela troškova za grejanje u ukupnom budžetu domaćinstva, niskog kvaliteta grejanja i komfora i – ugroženog zdravlja.
Na koje načine nevladin sektor može delotvorno da utiče na donošenje odluka koje se tiču zagađenja vazduha i poboljšanja energetske efikasnosti?
Pantić: Civilni sektor ima značajnu ulogu u radu na pronalaženju rešenja koja se tiču zagađenja vazduha i poboljšanja energetske efikasnosti. Beogradska otvorena škola, zajedno sa svojim partnerskim organizacijama, radi pre svega na praćenju kvaliteta vazduha u tim sredinama, kroz zvanične podatke Agencije za zaštitu životne sredine, ali i kroz formiranje građanske mreže za merenje kvaliteta vazduha. Kroz ovu mrežu se, sa jedne strane, radi na aktivnijem uključivanju građana i podizanju svesti o postojećem problemu, što dovodi i do povećanja pritiska na donosioce odluka, a sa druge strane se dobija više informacija o stanju kvaliteta vazduha u nekoj sredini.
Ovi podaci se dalje koriste za formiranje zahteva prema donosiocima odluka, kako na lokalnom nivou, da usvoje planove kvaliteta vazduha i sprovedu potrebne mere, odnosno da unaprede lokalni monitoring, tako i na nacionalnom nivou gde je, pre svega, potrebno doneti Strategiju zaštite vazduha, kao krovni dokument na osnovu kog se donose planovi kvaliteta vazduha. Tu je i pružanje veće podrške Agenciji za zaštitu životne sredine u daljem jačanju mreže za monitoring kvaliteta vazduha. Naša lista partnera sa kojima sarađujemo stalno raste, a sada su sa nama na ovom poslu CEKOR iz Subotice, „Crveni bedževi“ iz Smedereva, „Res Publica“ iz Kragujevca, „Eko straža“ Šabac i „Novi put“ Kraljevo.
Kakva je situacija u Beogradu?
Pantić: U narednom periodu, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i BOŠ organizovaće javne konsultacije sa građanima na temu Plana kvaliteta vazduha za Grad Beograd. Stari plan je na isteku i očigledno nije dao rezultate, budući da je u toku trajanja tog plana Beorgrad sve vreme ostao na listi prekomerno zagađenih gradova. Gradske vlasti, nakon najava novih mera i plana u januaru prošle godine, nisu mnogo učinile na plau evaluacije plana koji ističe, kao ni na informisanju javnosti o tome kako teče proces izrade novog plana. Civilno društvo bi tu trebalo da ima vodeću ulogu u uključivanju Beograđana.
Šta je sa Mrežom dobre energije?
Pantić: Poboljšanje energetske efikasnosti još jedan je primer u kom civilno društvo može dati svoj doprinos. Zajedno sa RES fondacijom iz Beograda i Pokretom gorana Vojvodine, BOŠ je učestvovao u osnivanju Mreže dobre energije – zamišljene kao platforma za povezivanje i razmenu iskustava na planu primene dobrih rešenja u lokalnoj energetici. U sklopu rada pomenute mreže, nekoliko godina smo organizovali sastanke i treninge za energetske menadžere i donosioce odluka. Radilo se na učenju o primeni dobre prakse, razvoju lokalnih planskih dokumenata i mobilisanju sredstava za primene projekata energetske efikasnosti. Planiramo da ponovo budemo aktivni na tom polju, u saradnji sa našim partnerima iz Mreže dobre energije, koja može da posluži kao dobar model za umrežavanje i razmenu znanja.
Šta je sa drugim vašim aktivnostima?
Pantić: Pored ovoga, BOŠ i druge organizacije civilnog društva aktivno prate sprovođenje novih projekata, pogotovo projekata u oblasti proizvodnje energije, koji mogu biti štetni po našu okolinu. Tako su članovi BOŠ-a, zajedno sa partnerskim organizacijama, aktivno učestvovali u praćenju procesa planiranja i realizacije projekta za izgradnju nove termoelektrane „Kolubara B“. Tokom ovog procesa podneli smo komentare na plan projekta i učestvovali na sednici javnog uvida, koja je odložena i naknadno održana bez učešća javnosti.
Naš plan je da nastavimo da pratimo ovakve projekte i koristimo sva dostupna sredstva da utičemo da njihovo sprovođenje bude u interesu zaštite našeg okruženja. Pored ovoga, planiramo da nastavimo sa širenjem mreže građanskog merenja vazduha, pre svega u sredinama u kojima nema podataka o kvalitetu vazduha.
Foto: BOŠ