Misija portala je da neprekidno podseća da ključne stvari, ipak, zavise od nas samih.
Branko M. Žujović
Svi znamo za Gradimira Stevića, legendarnog profesora fiskulture iz filma “Lajanje na zvezde”. Njegov lik maestralno je tumačio glumac Dragan Jovanović.
Niko, međutim, ne zna da su Milovan Vitezović i Zdravko Šotra Stevićev lik skrojili po nastavniku rođenom u Bajmoku. Ili da u Dablinu, već skoro četvrt veka, radi uspešna filmska kompanija nazvana po našem gradu, o čemu su Subotičke.rs pisale pre koji dan.
Postoji hiljadu dragocenih priča o Subotici koje vredi ispričati i najmanje još toliko Subotičana koji imaju šta da kažu, a primorani su da ćute zbog straha ili iz pristojnosti.
Otvaraćemo grad i vetriti ga.
Pisaćemo i naširoko govoriti o nišama gradskog razvoja. O Subotici kao mogućem “habu” inovacija, IT znanja i preduzetništva, univerzitetske omladine, kulture, sporta, inventivnosti i solidarnosti građana, nasuprot očaju u fatumu stagnacije ili čak nazadovanja ophrvanog korupcijom, bezidejnošću i hroničnim beznađem.
Nećemo, pritom, ni za jotu otupeti oštricu kritike i odlučnosti da dođemo do ključnih informacija.
Po ustanovama u gradu naselile su se čitave porodice, generacijski zbijene oko budžeta kao oko kazana. Javnim diskursom zavladao je polusvet opskrbljen internetom, sa najnižih grana onoga što danas nazivamo politikom.
Govorićemo i pisati o bolnici koja ima tešku dijagnozu. O njenim fiktivnim radnim mestima i lekarma kojima je proletos dopuštano da operišu bolesni, da bi bolnički epidemiolog, koji je o tome sve vreme zaverenički ćutao, pre koji dan bio nagrađen.
Od ključne je važnosti za budućnost grada da javno utvrdimo želimo li bolnicu ustrojenu kao hotel, ili kao efikasno lečilište? Da li je svrha njenog postojanja kajmak sa vrha građevinske rekonstrukcije, ili lečenje ljudi? Zašto je iz nje u poslednje vreme otišlo najmanje 19 lekara i ko zna koliko medicinskih sestara koje više nisu mogle da trpe?
Govorićemo i pisati o ustanovama koje se bsciljno kisele u budžetu grada i države. O domaćim, subotičkim firmama kojima je, na različite perfidne načine, uskraćivana mogućnost da učestvuju na javnim konkursima i tenderima.
Pitaćemo šta radi Savet za razvoj grada i zašto je do sada ćutao kao zaliven i zasedao ređe od papske konklave. Upozoravaćemo da ne postoji delotvorna gradska politika u oblasti ekologije i uštede energije. O kriminalu, korupciji, nepotizmu i mnogo čemu drugom.
Novog gradonačelnika, za kog verujem da će u mnogo čemu postupati drugačije od svog prethodnika, ostavićemo na miru sto dana. Nakon toga ćemo, zajedno sa njim, da trčimo ispred javnosti kroz Bačevački tunel.
Živimo u doba ciljane erozije znanja i potencijala, a dozvolili smo sebi luksuz da umnožavamo budžetske trutove i rashode. To što nam je namenjena sudbina ekonomske kolonije, sa lošim političarima i šrafcigerima kao društveno-ekonomskim dometima, ne treba da nas obeshrabri u otporu takvoj sudbini, naprotiv.