U Srbiji je u junu i do sada julu, zabeleženo nekoliko dana sa rekordnim datumskim vrednostima temperature * I na području naše zemlje moguća je pojava mini-tornada sličnih onom koji se desio u Češkoj * Zašto se građani pitaju zašto je temperatura visoka u julu, ili zašto je hladno u januaru
Sa toplotnim talasima nismo završili, mogu se očekivati i u avgustu. Čitavo ovo leto biće u proseku toplije do 2 stepena u odnosu na višegodišnji prosek, a može se desiti i da obori neki od rekorda, što ćemo saznati nakon njegovog završetka, kaže u intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
On je čovek koji, slobodno se može reći, sazna prvi ono što interesuje sve građane – a to je, kakvo nas vreme očekuje danas, kakvo sutra, kakvo za nekoliko dana… Otuda ni ne čudi što ga za informaciju više pitaju komšije, prijatelji, a sa druge strane, ima i onih koji žele da im ljudi iz RHMZ-a pošalju Sunce, ili kišu da se rashlade.
S obzirom na to da je ove godine bio veliki broj dana sa nestabilnim vremenom, sa olujama, napominje da RHMZ ima dovoljno protivgradnih raketa, iako su ih već potrošili blizu 10.000, ali da nabavljaju još.
– Da li vas prijatelji, komšije, rođaci pitaju da im kažete nešto više o vremenu što, možda, niste saopštili svim građanima?
Nikolić: Mi profesionalno obavljamo ovaj posao i dajemo informacije svima, od državnih organa, do medija i građana. Svaki građanin, koji nam se javi, dobije istog momenta informaciju u vezi sa onim što ga interesuje. Naravno, zovu i komšije, rođaci, oni koji me lično poznaju ne bi li dobili detaljniju informaciju koja baš njih posebno interesuje.
– Ima li šala, pa da vam kažu kada je hladno ili kišovito „Dajte malo Sunca”, a kada je tropski toplo, kao što nam je bilo u prethodnom periodu, da vam traže kišu da se rashlade?
Nikolić: Jeste. Uvek je to tako. Kada se pojavljuju informacije da će biti hladno vreme pitaju kada će biti toplo, a onda počne čuđenje kada nastupe ovako visoke temperature, kao sada u julu. Pa, kada ćemo da imamo visoke temperature ako ne u julu? U julu i avgustu imamo i pojavu toplotnih talasa, to jest perioda sa kontinuiranim nizom veoma toplih dana. Sve je to prirodno i primereno, a vreme je uvek u žiži interesovanja ljudi.
– Zavšio nam se treći toplotni talas, da li nas očekuje još neki do kraja leta?
Nikolić: Od 20. juna do 15. jula trajao je natprosečno topli period sa tri epizode ekstremno toplog vremena. Do kraja jula neće se ponoviti tako ekstremno toplo vreme, temperature bi trebalo da budu oko ili malo iznad prosečnih vrednosti. Može se očekivati još neki toplotni talas i u avgustu, znači nije sve završeno, ali je malo verovatno da bi se ponovio prethodni period. Čitavo ovo leto biće u proseku toplije do 2 stepena Celzijusa u odnosu na višegodišnji prosek. Sada imamo period osveženja za nekoliko stepeni, mestimično sa obilnim pljuskovitim padavinama, a onda ponovo nastupa blagi porast temperature. Međutim, temperature neće biti tako visoke kao što su bile prethodnih dana.
– Da li ćemo ovog leta oboriti neki rekord u smislu da smo imali najvišu temperaturu u nekom gradu, da smo imali najveći broj tropskih dana, noći?
Nikolić: U Srbiji je već u junu i do sada julu, zabeleženo nekoliko dana sa rekordnim datumskim vrednostima temperature. Sa izmerenih 38,7 stepeni Celzijusa u Beogradu je 24. juna premašen junski toplotni rekord star više od 100 godina. Tokom petodnevnog toplotnog talasa, krajem juna ove godine, oboreni su dosadašnji junski dnevni apsolutni maksimumi na 14 mernih stanica u mestima i gradovima širom Srbije, među kojima su i Novi Sad i Sombor.
Do kraja leta moguće je da ćemo oboriti još neki rekord, ali to ćemo moći da vidimo tek kada se završi letnji period i kada uporedimo podatke sa onima iz perioda za koje imamo merenje. A, merenja imamo od 1848. godine. Jedna smo od rekih institucija koja se može pohvaliti tolikom tradicijom. Originalni dnevnici sa izmerenim meteorološkim podacima iz tog peroda nalaze se u našem muzeju. Dakle, moramo da uporedimo podatke iz čitavog tog perioda, pa da vidimo da li će ovog leta biti još nekih ekstrema, koji će prevazići sve druge iz prošlosti.
– Hoćemo li imati miholjsko leto?
Nikolić: Ja ga očekujem. Neke prve preliminarne naznake kažu da hoćemo. Miholjsko leto je posledica karakteristične sinoptičke situacije, dužeg zadržavanja polja visokog vazdušnog pritska iznad zapadne i srednje Evrope i izostajanja prodora jakih ciklona sa Atlantika. Period koji se naziva miholјskim letom obično se javlјa tokom oktobra u bilo kom delu meseca. U ovom periodu stabilno i suvo vreme, sa temperaturama iznad proseka za oktobar mesec, ili određenu dekadu u tom mesecu, traje najmanje 7-8 dana. Dani su pretežno sunčani i topli, a jutra relativno sveža i sa mogućim čestim maglama, posebno u kotlinama i nizijama. Minimalne temperature se u većini dana miholјskog leta najčešće kreću u rasponu od 8 do 14 stepeni, a maksimalne dnevne od 22 do 26 stepeni. Ovo su tipične karakteristike miholјskog leta koje pogoduju većini lјudi.
– Znam da je još rano reći, ali moram da Vas pitam da li nas posle ovakvog leta očekuje jaka ili blaga zima?
Nikolić: Ne može generalno da se kaže. Primer izrazite unutar godišnje varijabilnosti klime je 2012. godina, kada je posle izuzetno hladnog februara usledilo najtoplije i najsušnije leto, ali u većini slučajeva ne uočavamo značajne korelacije među sezonama. Koeficijent korelacije je nizak i kreće se oko 0,6. Ipak, mi imamo stručnjake koji se ozbiljno bave klimom, klimatskim kolebanjima i klimatskim promenama. Oni, sa stručnjacima iz čitave jugoistočne Evrope i Mediterana, svake godine, u proleće i na jesen, organizuju forum na na kojem se usklađuju te sezonske prognoze vremena za čitav region i za Evropu. Tek tada mi možemo da izađemo sa nekim trendovima i očekivanjima. To se radi po određenoj metodologiji, sa odgovarajućim modelima.
– Na koliko godina nam se pojavljuju ovakva leta?
Nikolić: Na nekoliko godina. Na primer, u poslednjih desetak godina topla leta (toplija od ovog) bila su 2012, 2015, 2017. godine. Slična ponovljivost i čestina bili su i u prvoj polovini prošlog veka.
–Da li je teže prognozirati lepo vreme ili period kiša, grmljavina, u kom godišnjem dobu je najteže pogoditi prognozu?
Nikolić: Najteže je prognozirati vreme u prelaznim perodima, recimo u proleće, u martu, kada imamo izuzetnu promenljivost vremena. Tada je jako teško prognozirati sa najvišom mogućom verovatnoćom ostvarenja. Teško je prognizirati i lokalne uslove za konkretnu lokaciju. Recimo, mi u letnjim periodima prognoziramo lokalne uslove za pojavu pljuskova i grmljavine, ali gde će se tačno i u kojoj tački desiti ti pljuskovi, nemoguće je prognozirati. Ipak, generalno, veoma uspešno se mogu prognozirati situacije promena vremena koje nam dolaze i to za nekoliko dana unapred.
– Koliko ljudi učestvuje u pravljenju vremenske prognoze?
Nikolić: Učestvuje čitav sistem. Mora se poći od toga da se prognoza dobija izračunavanjem. Prema tome, moraju postojati moćni računarski sistemi, zatim osmotreni podaci koji se stavljaju kao početni uslovi u taj sistem, takođe i informaciono-telekomunikacioni sistem za razmenu podataka u realnom vremenu. Dakle, osmatrači sa svih stanica, iz čitave mreže Srbije i stanica većeg dela Severne hemisfere, čije podake dobijamo kroz razmenu, takođe učestvuju u toj prognozi. Prognoza vremena je samo završni rezultat obimnog posla, od osmatranja, razmene podataka, analiza, modelovanja atmosfere, analize produkata modelovanja. U finišu odlučuje znanje i iskustvo meteorologa sinoptičara (prognostičara). Svaka nacionalna služba ima odeđeni broj sinoptičara prema obimu poslova. U analizi tih produkata učestvuju naši najškolovaniji, to su naši prognostičari, koji kreiraju te kratkoročne, srednjoročne i dugoročne prognoze vremena.
Inače, naša intitucija ima ljude koji su dali veliki trag i veliki doprinos i našoj i svetskoj nauci i struci. Numerički modeli, koje su napravili naši stručnjaci, koriste se u nacionalnoj meteorološkoj službi SAD-a, kao i u drugim državama. Mi smo svojim znanjem i uticajem doprineli da se napravi konzorcijum kojim smo unapredili postupak numeričke prognoze vremena u čitavoj Jugoistočnoj Evropi, zbog zajedničkog interesa. Poslednjih godina smo dosta toga, sa skromnim sredstvima, učinili da budemo lider u regionu i veoma prepoznatljivi u Evropi i svetu.
– Da li postoji mogućnost da građani u budućnosti vaša upozorenja dobijaju putem SMS na mobilni telefon?
Nikolić: To nije nikakav problem, postoje takve opcije. Za sada, u Srbiji takava upozorenja se dostavljaju određenom broju korisnika, ministarstvima, MUP-u, javnim preduzećima…
Što se tiče numeričke prognoze vremena preko mobilnih telefona, za njih se koristi samo jedan od izabranih numeričkih modela i takve prognoze su lošije od onih koje daju sinoptičari ozbiljnih meteoroloških službi. Taj jedan izabrani model nije uvek i najbolji u mnoštvu drugih, jer ne postoji idealan model, a svaki ima svoje prednosti i nedostake za određene situacije. Mi koristimo čitave ansamble od više desetina modela, pa je mnogo bolja prognoza koju daju prognostičari na osnovu analize čitavog ansambla modela nego sto je ta prognoza na telefonu koja se dobija numeričkim putem iz jednog modela. Ona može da se desi ili ne desi, niko ne snosi odgovornost za nju, jeste atraktivna za građane ali je mnogo bolja ona prognoza koju daju sinoptičari.
– Imamo li mi, u stvari, četiri godišnja doba?
Nikolić: Naravno da imamo 4 godišnja doba. Ali, vremenske prilike karakteristične za neko godišnje doba u većini slučajeva malo odstupaju od prosečnih, na primer zime, ili leta, potraju duže, zima može da bude sa vrlo malo snega, septembar može da bude kišovit itd. Malo ti prelazi nisu onakvi kakve očekujemo, ali baš onda kada je situacija standardna naši građani budu iznenađeni pa se, na primer, pitaju zašto je temperatura visoka u julu, ili zašto je hladno u januaru.
– Verujete li u klimatske promene?
Nikolić: Nemamo šta da verujemo! Mi imamo Klimatski centar, koji se ozbiljno bavi klimom, klimatskim kolebanjima (fluktuacijama) i promenama, tako da kada se govori o klimi ima tu svačega. Međutim, klima je relativno stabilan sistem, promene koje se događaju vidljive su na velikim vremenskim skalama. U kraćim vremenskim periodima promene su male. Kada se govori o promeni klime, tu se mora uzeti duži vremenski period u razmatranje. Najmanji period koji se mora razmatrati je period od 30 godina. Moraju se analizirati trendovi, ne može se jedna fluktuacija u smislu odstupanja – ekstremno toplo ili esktremno hladno u jednoj godini, smatrati klimatskom promenom, već standardnim odstupanjem. Klimatske promene moraju se posmatrati kao trend u višegodišnjem periodu.
– Pod pretpostavkom da, to što iz čizama ulećemo u sandale i što su nam tropska leta sve češća, jesu posledica klimatskih promena, da li onda neku meteorološku pojavu kao novu možemo da očekujemo kod nas, ili da neka bude češća na našem podneblju, a što do sada nije bila?
Nikolić: Na našem području, ne tako česte, pojavljuju se vazdušni vrtlozi koji liče na situacije koje su mnogo jače u nekim drugim zemljama. Oni nisu toliko eksremni, ali se javljaju. Na evropskom tlu, pa i na području Srbije, moguća je pojava mini tornada sličnih onom koji se desio u Češkoj (snažna oluja praćena grmljavinom i većom količinom kiše).
– Imate li dovoljno protivgradnih raketa i strelaca i koliko je do sada potrošeno?
Nikolić: Imamo dovoljno protivgradnih raketa. Zavod, pored svih meteoroliških i hidroloških poslova od opšteg značaja za Republiku, obavlja i poslove vezane za protivgradnu zaštitu. Ove godine smo na početku protivgradne sezone obezbedili više od 18.000 protivgradnih raketa, ali smo imali i veoma nestabilnu situaciju i veoma veliki broj dana sa dejstvom, tako da je i potrošen veliki broj raketa. Potrošeno je ukupno 9.861 raketa, ali i dalje ih imamo dovoljno i vršimo dodatnu nabavku.
Međutim, grad je elementarna nepogoda koja, kao što znate, ne može da se spreči nigde u svetu. Svuda se javljaju štete od grada, a protivgradna zaštita podrazumeva samo umanjenje tih šteta. Efikasnost bilo kog Sistema u svetu, sa bilo kojim sredstvima, avionima i drugima, kreće se od 30 do 55 odsto. Mi ostvarujemo efikasnost od 60 do 70 odsto, što je u vrhu svetske struke i nemoguć je viši stepen zaštite. Zbog toga država dodatno pomaže našim poljoprivrednicima kroz nadoknadu osiguranja poljoprivrednih useva do 70 odsto i kroz nadoknadu izgradnje protivgradnih mreža do 50 odsto.
Telegraf.rs/Ljubinka Račić, Foto: Nikola Tomić