Nije pošteno da se kola sa svim životinjama iz Zoološkog vrta slome samo na bivšem direktoru. On je mesec dana odbijao da nam odgovori na pitanja, nakon čega je smenjen. Gradonačelnikov intervju, znanja i ravnanja radi, očekujemo godinu dana…
Branko M. Žujović
Bivši direktor Zoološkog vrta Petar Savić karijeru je do juče gradio na klizavom međustranačkom brvnu preko kojeg je, u stadu, pretrčavao između dve vlasti. Juče je doživeo da ga njegova sadašnja partija, nakon što ga je kadrovski upotrebila, ispljune javno sa sve zarozanim čarapama, kao loš primer u svojim redovima.
Gradonačelnik je rekao da je lično obilazio Zoološki vrt, ukazao Saviću na “neke nedostatke” i pratio kako se nedostaci otklanjaju. Jedino nije naveo koje nedostatke je spočitao Saviću, kao i otkud odjednom svi ti silni nedostaci. Ne sećam se da su pominjani u prošlomesečnom izveštaju gradonačelnika.
Dodao je da je Savić napravio niz propusta, ali nam nije pojasnio zašto je on sam, u duetu sa Savićem, sve vreme ćutao o ovoj temi i zašto još uvek ćuti o drugim važnim temama.
„Ne razumem zašto je ćutao, zašto se nije medijski oglasio. Pozvao sam Savića, tražio da se obrati medijima, ali ni tu me nije ispoštovao. Nakon toga smo razgovarali, shvatio je svoje greške i reagovao kako je trebalo da reaguje“, naveo je gradonačelnik Bakić.
Dakle, Savić je uz gradonačelnikovu pomoć shvatio svoje greške i potom pravilno reagovao. Nedostaje samo još da Bakić pusti brkove ili makar pripali tompus, a Savić se pred bazom pokaje uz prigodnu samokritiku, pre nego što ga pošalju na prevaspitavanje u drugu ustnovu ili javno preduzeće.
Nije, naime, pošteno da se kola sa svim životinjama iz Zoološkog vrta slome samo na bivšem direktoru.
Savić je mesec dana odbijao da našoj redakciji odgovori na pitanja, nakon čega je defakto smenjen. Gradonačelnikov intervju, znanja i ravnanja radi, očekujemo godinu dana, a odgovore na neka pitanja koja smo mu postavili, evo, već nedeljama.
Otprilike godinu dana je prošlo otkako smo Bakiću, na stoti dan njegovog gradonačelnikovanja, uputili dvadesetak pitanja u vezi sa prethodnim gradonačelnikom i kapitalom koji je stekao, subotičkom bolnicom, akva-parkom, jezerom i mnogim drugim temama.
Pokazalo se da Bakić ili ne sme da se upusti u razgovor, ili bahato ne želi da nam odgovori jer mu se može, iako je iz njegovog kabineta obećano da ćemo intervju dobiti.
Za razliku od Savića, koji je kao vojnik svoje sadašnje partije bio klasično stranačko kadrovsko rešenje bivšeg gradonačelnika, Bakić je za gradonačelnika izabran u gradskoj skupštini, pa je, izvesno, dužan da prema javnosti istupa sa znatno više obzira i odgovornosti, osim ako šetanje svog sakoa od manifestacije do manifestacije ne drži za ozbiljan posao i ako ne smatra da može da se sakrije iza Savićeve smene.
Pre nekoliko nedjelja poslali smo mu zahtev da prokomentariše činjenicu da je službenik Gradske kuće pretio novinarima, zbog čega je pravosnažno osuđen. Mislite da nam je Bakić ikada na to pitanje odgovorio?
Naravno da nije, ali je zato Saviću ipak skrenuo pažnju da je medijima trebalo da odgovori.
Uopšte uzevši, subotičke ustanove su uglavnom gluve na osetljiva novinarska pitanja. Ništa Savić nije uradio što značajan broj njegovih kolega ranije već nije radio i radi.
Znači li Bakićeva opaska, da ne razume zašto je Savić ćutao, da će nam sam Bakić, posle godinu dana, konačno odgovoriti na pitanja iz intervjua koja sežu dalje od šara na njegovom sakou, meda i mleka iz zvaničnih saopštenja Gradske kuće?
Političar, ukoliko je političar, mora da bude dosledan i konsekventan, a ne kus u nedorečenosti.
To se odnosi i na opoziciju.
Ove nedelje smo objavili saopštenje Demokratske stranke koja danas, uzgred budi rečeno – sasvim opravdano, brine zbog novca koji su roditelji učenika ove jeseni bili primorani da izdvajaju za udžbenike.
Problem nastaje kada zavirimo u dug spisak “donatora”, inače tadašnjih članova te stranke iz 2012. godine, pa vidimo koliko su novca, zarađenog zahvaljujući stranačkom angažmanu u javnom sektoru, “vraćali” svojoj stranci. Na tom spisku, koji naša redakcija poseduje, prednjače današnji članovi SNS-a koji su Demokratskoj stranci, dakle svojoj tadašnjoj stranci, ponaosob uplaćivali stotine hiljada dinara.
Za njima slede oni koji su se razbelažli, a potom i ovi koji su danas zabrinuti.
Kada tome pridodamo fiktivna radna mesta demokrata i sve ostalo što je obeležilo njihovu vlast, ostaje malo vere u iskrenost brige o roditeljima i učenicima.
Demokratska stranka, koja je raspršila nade Subotičana u uređenu gradsku zajednicu, pre nego što progovori o brizi za njih i njihovu decu, tim istim Subotičanima duguje veliko i iskreno izvinjenje.
Da nije bilo njih takvih, ne bismo danas gledali bruku u Zoološkom vrtu, bolnici, na Paliću i drugim gradskim staništima partitokratske faune koju su oni razmnožili i u početku diskretno, pa potom obilno zalivali.