Političko štrojenje gradonačelnika

Ko bi do pre samo dve nedelje rekao da ćemo građansku hrabrost pronaći na selu?

Branko M. Žujović

Ne dajte da vas nasamare.

To što je gradonačelnik Stevan Bakić, pre pravog političkog štrojenja koje su mu poslednjih dana priredili subotički poljoprivrednici, bio slatkorečiv pred kamerama (“…Moja vrata otvorena su za sve, pa i za poljoprivrednike…”) ne znači da je slatkorečiv bio i na prethodnim sastancima prema samim poljoprivrednicima.

Na stranu sada epizoda nušićevskih razmera o Republičkom hidrometeorološkom zavodu koji treba da proceni da li je na njivama subotičkog atara bilo suše.

Pokazala se kao istinita naša nezvanična informacija iz Gradske kuće da je Bakić predstavnicima poljoprivrednika prošle nedelje zaista predočio da je odlično upoznat sa njihovim privatnim, čak porodičnim prilikama.

Zašto su porodične prilike i alimentacija pominjani u Gradskoj kući tokom zvaničnih razgovora, razumom je teško, ali ne i nemoguće objasniti.

Poljoprivrednici se nisu upecali. Još manje su se uplašili.

Pokazali su da su mudriji i u suštini politički pismeniji od Bakića. Pridev politički ovde i na svakom mestu u ovom tekstu ne treba čitati u smislu stranački.

Iskulirali su ga.

Dostojanstveno su odvezli svoje traktore iz Štrosmajerove ulice, bez poraza, i na razgovorima u Novom Sadu Bakiću zabili gol ispod prečke, takoreći iz kontre u 90. minutu.

Da li zbog (neočekivenog) razumevanja na koje su subotički poljoprivrednici našili kod pokrajinskog premijera Igora Mirovića, koji im nije zadirao u porodice i mahao alimentacijom, ili pak nekakve lične katarze – u šta imam razloga da sumnjam – tek, Bakić je jutros promenio ploču.

Svi su na sastanku sa poljoprivrednicima danas bili ljubazni, posvećeni i nasmejani, kako i treba da bude. Službe Gradske kuće već tragaju za mogućnostima da poljoprivrednicima pomognu usred jedne od najgorih suša.

Ko bi pre samo dve nedelje rekao da ćemo političku zrelost i nasušnu građansku hrabrost pronaći na selu?

Srećan kraj za sve nas, rekao bi neko.

“Kada se Gregor Samsa probudio jednog jutra iz nemirnih snova, primetio je da se u krevetu pretvorio u ogromnu bubašvabu”, rekli bi oni koji vole Kafku.

“Transformersi”, rekla bi predmilenijalci.

“Još jedno presvlačenje”, rekla bi impotentna opozicija. 

Preobraženje i nada, u svakom slučaju.