Subotičani u poseti Opštini Lopare, Republika Srpska, 2015. godine
Znači li jučerašnji sastanak u Gradskoj kući da će subotički naprednjaci konačno prestati da nam prodaju svoj stranački rog za srpsku sveću?
Branko M. Žujović
Saradnja Subotice sa Republikom Srpskom zaista je važna i o tome upečatljivo svedoči jučerašnji sastanak u Gradskoj kući sa predstavnicima Narodne skupštine iz Banja Luke. Nimalo ne sumnjam da će otac, sin i sveti duh subotičke lokalne vlasti učiniti sve što koaliciona trojica mogu da se ta saradnja razgrana, procveta i obilato rodi, tim pre što Srbija, u celini, čini sve što može da pomogne opstanak i razvoj Srpske.
Dok saradnja našeg grada sa Srpskom ne dosegne svoje iznova najavljene i još uvek nedosegnute zenite, zanima me ono što je urađeno do sada. Kakva nam je predistorija najavljene renesanse odnosa?
Gde se, na primer, dela saradnja Subotice sa Opštinom Lopare, najavljena krajem jula 2015. godine? Šta smo sve tokom poslednjih šest godina razvili sarađujući sa Loparcima?
Moram da priznam da o tome još uvek ne znam ništa.
Možebiti da sve kipti od saradnje Subotice sa tom malom zanimljivom opštinom punom stećaka, a da mi o njoj, ostvarenoj saradnji, iz urođene skromnosti protagonista, ostajemo hronično neobavešteni.
Možda su Subotičani sarađujući sa Loparcima odavno prevazišli okvire regionalne privrede, kulture i sporta, dogovorene 2015. godine. Možda zajedno već kopaju metro ispod Prozivke ili s tornja Gradske kuće upravljaju zajedničkim subotičko-loparskim snežnim roverom sa skijama na Plutonu? Idu izbori, nikad se ne zna šta ćemo sve saznati o dometima ovdašnje politike.
Pritom se uopšte ne šalim.
Jesmo li uoči samih prošlogodišnjih izbora saznali da u bolnici imamo najsavremeniji centar za vantelesnu oplodnju koji je ostao “otvoren” otprilike do zatvaranja biračkih mesta? A od vantelesne oplodnje do kosmičkih tehnologija je korak. Mali za političare, veliki za izborne rezultate.
Ali, vratimo se na matičnu političku planetu.
Šta je bilo sa opsežnom saradnjom, dogovorenom pre pet godina, sa tadašnjim gradonačelnikom Banja Luke Slobodanom Gavranovićem? Šta je bilo sa posetom “tima stručnih ljudi” iz Subotice Banja Luci 2016. godine? Taj tim činili su Nebojša Daraboš, Dragan Rokvić, Milimir Vujadinović, Ivana Anđelković i još neki zaista sjajni ljudi.
Gde su plodovi dogovora koje su oni tada posejali potpisujući silne sporazume?
Dokle je stigla saradnja ovdašnje Gradske biblioteke sa Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske, a dokle saradnja Savremene galerije sa Muzejom savremene umetnosti u Banja Luci? Šta je sa saradnjom u oblasti turizma?
Kako bih dokučio građanstvu neznane domete institucionalne saradnje sa Loparcima i Banjalučanima, u vremenskom rasponu od leta 2015. do približno februara 2021. godine, kada su odnosi grada sa predstavništvom Srpske u Beogradu uspostavljeni, uputio sam, tradicionalno, imejlove. Dva Gradskoj kući i jedan Gradskoj biblioteci.
Od Gradske kuće tražio sam detaljne informacije o saradnji sa Opštinom Lopare i poseti pomenutog “tima stručnjaka” Banja Luci koji su tamo, kako je negde objavljeno, imali zadatak da preciziraju oblike saradnje. Ostaje mi da sačekam odgovore ako E-pošta u Gradskoj kući bude radila.
Dok čekam te odgovore, pitam se samo jedno: znači li jučerašnji sastanak u Gradskoj kući da će subotički naprednjaci konačno prestati da nam prodaju svoj stranački rog za srpsku sveću? Hoće li zaista učiniti nešto da se saradnja sa Republikom Srpskom uspostavi suštinski, a ne samo kafanski?
Nadam se da znači. Bio bi to sjajan presedan na lokalu.
Dok ne stignu imejlovi o saradnji Subotice sa Srpskom, via Lopare, podsetio bih poštovane čitaoce da iz našeg grada za Banja Luku kreću svega dva autobusa nedeljno, ponedeljkom i petkom, u 19 časova i 45 minuta.
Ako politika i statistika ponekad i slažu, red vožnje, kao indikator, ne laže. Ne postoji bolji lakmus o protočnosti ljudi, ideja i kapitala od običnog reda vožnje.
Osim ako se za Lopare ne leti svakodnevno sa Bikova, a da mi to, opet nekim čudom, ne znamo, a tek ima da saznamo.
P. S.
Uoči same objave ovog teksta, javio mi se uvaženi Dragan Rokvić, direktor subotičke biblioteke. Rekao je otvoreno da Gradska biblioteka, nakon potpisivanja sporazuma sa Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske 2016. godine, po tom pitanju do danas nije uradila ništa i to naša redakcija duboko ceni i poštuje kao gest lične odgovornosti prema javnosti.